Srčane aritmije

Srčane aritmije nastaju kada električni impulsi, koji sinhronizuju rad srca kao pumpe, uzrokuju da srce kuca prebrzo, presporo ili nepravilno.

Aritmije srca mogu dati osećaj treperenja u grudima ili ubrzanog rada srca, osećaj preskakanja, i često su bezazlene. Pojedini tipovi aritmija praćeni su često bolom u grudima, mogu biti pa i životno ugrožavajuće.

Neke aritmije mogu da se regulišu izmenama u načinu života, neke uvođenjem adekvatnih lekova ili interventnim procedurama. Ponekad su uzrokovane nekim oboljenjem srca, čijim rešavanjem mogu da se reše i poremećaji ritma srca.

Normalan puls srca

Normalan puls srca, zove se još i sinusni ritam, čine električni impulsi koji nastaju u sinusnom čvoru u desnoj pretkomori, i njime započinje svaki električni ciklus. Taj električni impuls nadražuje pretkomore da se kontrahuju (skupe) i potisnu krv u komore. Zatim se taj impuls, sa malim kašnjenjem u strukturi koja se zove AV čvor, širi na komore i dovodi do njihove kontrakcije i potiskivanja krvi iz srca u cirkulaciju, sistemsku ili plućnu.

Kod zdravog srca ovaj proces se obavlja bez poremećaja, glatko, rezultujući normalnim brojem otkucaja srca u miru između 60-90 u minuti. Svakako da normalne vrednosti, za pojedine osobe, mogu biti izvan ovih granica. Ritam srca se usporava kada spavamo, a prirodno ubrzava sa uzbuđenjem ili fizičkom aktivnošću.

Tipovi aritmija

Aritmije se prema broju otkucaja dele na tahikardije i bradikardije, a prema mestu nastanka na pretkomorske i komorske.

Tahikardija - Ubrzan rad srca

Tahikardija podrazumeva ubrzan rad srca koji je u miru veći od 100 otkucaja u minuti.

Bradikardija - Usporen rad srca

Ovaj se izraz odnosi na usporen rad srca koji je u miru manji od 60 otkucaja u minuti

Pretkomorske aritmije

Ovo su aritmije kod kojih abnormalni električni impulsi nastaju u pretkomorama (atrijum), izvan sinusnog čvora.

Atrijalna fibrilacija

Ovo je nepravilna srčana aritmija, izazvana velikim brojem haotičnih električnih impulsa u pretkomorama koji nastaju van sinusnog čvora, uzrokuje vrlo slabu i nedovoljnu kontrakciju pretkomra.

Ovi električni impulsi „bombarduju“ AV čvor, u njemu se u manjoj ili većoj meri usporavaju, i potom provode do komora uzrokojući nepravilan, najčešće ubrzan (mada nekad može biti i usporen) rad srca, i neadekvatno funkcionisanje srca kao pumpe.

Atrijalni flater

Sličan je atrijalnoj fibrilaciji, samo su električni impulsi organizovaniji i ritmični.

Ritam komora je ubrzan i za razliku od onog u atrijalnoj fibrilaciji, najčešće pravilan.

Ozbiljna komplikacija i atrijalne fibrilacije i flatera može biti moždani udar usled nastanka tromba u pretkomori i njegovog rasejavanja u moždanu cirkulaciju.

Supraventrikularne tahikardije

Ovo je širok pojam koji obuhvata mnoge tipove aritmija čije je elektronsko ishodište iznad srčanih komora, u pretkomorama ili AV čvoru.

Wolff-Parkinson-White (WPW) sindrom

Ovo je tip supraventrikularne aritmije gde postoji poseban električni putić koji povezuje pretkomore i komore, i prisutan je od rođenja. Aritmije mogu, međutim, da nastanu tek u odraslom dobu. Ovaj putić omogućava električnom impulsu prolaz iz pretkomora u komore, zaobilazeći AV čvor, i na taj način može da se stvori kruženje impulsa između pretkomora i komora koje uzrokuje ubrzani, ali pravilni, ritam srca.

Komorske aritmije (Tahikardije)

Komorske aritmije su tahikardije (ubrzan rad srca) čiji električni impulsi nastaju u komorama.

Komorska tahikardija

To je brz, pravilan ritam, čiji električni impulsi nastaju u komorama. Zbog brzog ritma komore ne mogu adekvatno da se pune i pumpaju krv u cirkulaciju. Ovaj tip tahikardije retko nastaje kod zdravog srca. Težina kliničke slike zavisi od prethodnog srčanog oboljenja i oštećenja, kao i trajanja tahikardije.

Komorska fibrilacija

Slično pretkomorskoj fibrilaciji, električni impusli nastaju velikom brzinom, haotično, u tkivu komora, i ne mogu da izazovu srčanu kontrakciju i pumpanje krvi u krvne sudove tkiva i organa. Time ne dolazi do ishrane tkiva i organa, od kojih su neka posebno osetljiva na nedostatak kiseonika (mozak). Ovo stanje je fatalno ukoliko se ne prekine u roku od nekoliko minuta.

Bradikardije - Usporen rad srca

Iako se broj otkucaja srca u miru ispod 60 u minuti smatra bradikardijom, nije obavezno da takvo stanje uzrokuje probleme. Ako pri fizičkoj aktivnosti nemate tegobe, onda je vaše srce sposobno da obezbedi potreban kiseonik tkivima i organima i kad je vaš broj otkucaja niži od ovoga.

Takođe primena nekih lekova, na primer za snižavanje krvnog pritiska, mogu usporavati ritam srca, ne uzrokujući tegobe.

Ako imate usporen rad srca i tegobe, moguće je da imate neko od sledećih stanja:

Bolest sinusnog čvora

Bolest sinusnog čvora nastaje kada se električni impusli u sinusnom čvoru, njihovom normalnom ishodištu, ne proizvode odgovarajućum brzinom, presporo ili prebrzo, ne zadovoljavajući potrebe organizma pri naporu, uzbuđenju, nekom oboljenju i slično.

Blok u sprovođenju - Srčani blok

Električni impuls normalno putuje duž električnih putića, kako u pretkomorama, tako kroz AV čvor i u komorama. Blok u sprovođenju kroz ove putiće može nastupiti na bilo kom nivou ovog procesa i dovesti do usporenog rada srca u manjoj ili većoj meri

Uzročnici aritmija

Srčana oboljenja koja najčešće uzrokuju aritmije

1. Akutni infarkt srca
2. Ožiljak srčanog mišića od prethodnog infarkta
3. Značajno suženi krvni sudovi koji hrane srčani mišić (angina pectoris)
4. Izmenjena struktura srčanog mišića kod nekih oboljenja kao što su kardiomiopatije
5. Oboljenje srčanih zalistaka
6. Urođene srčane mane
7. Različite operacije na srcu (izmena zaliska, by-pass, operisane urođene srčane mane)

Oboljenja koja povećavaju rizik od nastanka aritmija

1. Visok krvni pritisak (može uticati na prosec ateroskleroze i sužavanja krvnih sudova-angina pectoris, ukoliko je neregulisan dovodi do zadebljanja zida leve komore koje zatim može da menja put električnog impulsa kroz srčani mišić)
2. Smanjena ili povećana funkcija štitne žlezde (hipotireoza i hipertireoza)
3. Šećerna bolest (njene kardiovaskularne komplikacije)
4. Zastoji disanja u snu (sleep dispnea)
5. Genetska oboljenja (poremećena razmena elektrolita na nivou ćelijske membrane srčanih ćelija)

Loše životne navike

Određene loše životne navike, posebno ako se u njima preteruje, mogu uzrokovati ili pogoršati aritmije:

1. Pušenje
2. Konzumacija alkohola, kofeina i energetskih pića
3. Upotreba narkotika može izazvati najrazličitije aritmije pa čak i akutni infarkt miokarda (usled spazma krvnih sudova srca) i komorsku fibrilaciju, samim tim i naglu srčanu smrt
4. Stres ili nervoza
5. Neki lekovi i suplementi (tu spadaju čak i neki lekovi za kašalj i terapiju prehlade)

Simptomi aritmija

Preskakanje srca

Preskakanje srca, ili takozvane ekstrasistole, najčešće su bezazlene, i mnogi pacijenti ih neosećaju, ali posebno osetljivi pacijenti imaju osećaj „kotrljanja u grudima“ praćen kratkim nedostatkom vazduha u plućima. Ako su preskakanja česta mogu izazvati i zamaranje.

Ubrzan rad srca - Tahikardije

Tahikardije kod pacijenata izazivaju osećaj lupanje u grudima, nesvesticu usled sniženog krvnog pritiska, i vrlo često je praćeno panikom i strahom od komplikacija, najčešće od infarkta srca ili moždanog udara.

Usporen rad srca - Bradikardije

Bradikardije se u najlakšoj formi manifestuju zamorom (bolest sinusnog čvora ili bradiaritmija absoluta), zatim uzrokuje vrtoglavicu i nestabilnost pri hodu, a u slučaju zastoja u radu srca od nekoliko sekundi dolazi do potpunog gubitka svesti, najčešće sa povređivanjem.

Bol u grudima

Ukoliko postoji neko strukturno oboljenje srca kao što je angina pektoris ili srčana slabost, može doći do značajnog pogoršanja i pojave bola u grudima, gušenja, pa čak i edema pluća (voda u plućima). U najtežoj formi komorske fibrilacije može nastati nagla srčana smrt.

Dijagnoza aritmija

Kardiološki pregled

Najpre se na kardiološkom pregledu konstatuje opšte stanje zdravlja i bolesti organizma, osnovni ritam (EKG), stanje srca kao pumpe, funkcionisanje zalistaka (ultrazvuk srca).

Laboratorijske analize

Laboratorijske analize se rade da bi se isključili uzroci aritmija koji nisu inicijalno kardiološki kao što je anemija, poremećena funkcija štite žlezde ili bubrega, šećerna bolest itd.

24 satni Holter EKG

Vrlo često je potrebno uraditi 24 satni Holter EKG (snimanje EKG-a tokom 24 sata) čime se kostatuje o kojoj aritmiji se radi, brzina, trajanje, pojava u dnevnom ili noćnom periodu, pri naporu ili miru, pauze u radu srca itd.

Test fizičkim opterećenjem

Ponekad je potrebno uraditi i test fizičkim opterećenjem da se otkolni angina pektoris kao uzrok aritmija (ili potvrdi i time se pacijent uputi na dalje uzročno lečenje kao što je koronarografija, stavljanje stentova, by pass itd). Kod pacijenata koji se žale na zamor, ovim testom se može utvrditi hronotropna kompetentnost srca, odnosno njegova sposobnost da podigne srčani ritam u naporu. (Ukoliko taj priraštaj frekvence izostane, najčešće smatramo da je uzrok zamora bolest sinusnog čvora)

Elektrofiziologija

Osim ovih najčešćih dijagnostičkih procedura postoje i invazvne tehnike (elektrofiziologija) kojima se može ispitivati pacijent čiji simptomi ukazuju na aritmiju srca, ali se gore navedenim testovima nije utvrdilo o kojoj aritmiji se radi ili šta je uzrok.

Komplikacije kod aritmija

Najčešće aritmije srca prolaze bez komplikacija, ali je i najmanji procenat komplikacija dovoljno velik da bi se pristupilo njihovom preventivnom lečenju.

Moždani udar

Atrijalna fibrilacija i atrijalni flater su aritmije kod kojih, usled velikog broja električnih impulsa u pretkomorama praktično nema njihove kontrakcije, dolazi do vrtložnog, i u nekim strukturama usporenog kretanja krvi, koje pogoduje nastajanju krvnog ugruška (trompa) u pretkomorama. Taj ugrušak može da se raseje po cirkulaciji i kada se ugrušci „zaglave“ u moždanim krvnim sudovima izazivaju moždani udar. Ova komplikacija aritmije se sprečava primenom lekova protiv zgrušavanja krvi.

Slična komplikacija se može desiti i kod komorske tahikardije.

Srčana slabost

Dugotrajna tahikardija kao što je tahiaritmija absoluta ili atrijalni flater mogu izazvati slabljenje srca kao pumpe, kada kliničkom slikom počinju da dominiraju simptomi nakupljanja tečnosti u plućima (gušenje), stomaku, nogama, zamor i izražena malaksalost. U zavisnosti od pridruženih srčanih bolesti ovo stanje nekad može u potpunosti da se ispravi adekvatnim lečenjem.

U slučaju već postojeće srčane slabosti stabilizovane lekovima, tahikardija može izazvati njeno pogoršanje

Prevencija aritmija

Prevencija aritmija podrazumeva izmenu životnih navika koje ih mogu izazvati ili pogoršati:

1. Prestanak pušenja
2. Smanjenje telesne težine
3. Izbegavanje napitaka sa kofeinom (kafa, coca cola, energetski napitci)
4. Zdrava ishrana
5. Smanjivanje stresa i nervoze
6. Redovna fizička aktivnost

Lečenje aritmija

Lekovima protiv aritmije - Antiaritmici

Postoji velika grupa lekova koji se zovu antiaritmici. Te lekove treba uzimati isključivo prema nalogu lekara, nikako samoinicijativno uvoditi u terapiju ili menjati doze

Lečenje pridruženog obolenja

Ako postoji neko drugo oboljenje, kardiološko ili metaboličko, za koje se sumnja da uzrokuje aritmije, neophodno je pristupiti njegovom rešavanju, potom pratiti ritam

Pejsmejkerom

Nekad je potrebno, u zavisnosti od vrste poremećaja ritma, ugraditi pejsmejker (postoje pejsmejkeri za spore ali i za brze poremećaje ritma)

Elektrofiziološke procedure

Elektrofiziološke procedure se koriste za dijagnostiku i za terapiju poremećaja ritma srca (radiofrekventne ablacije)

Preporuke lekara

Poremećaji ritma srca često su bezazleni i kada se kao takvi konstatuju mogu se korigovati izmenama životnih navika i lečenjem nekog dugog osnovnog oboljenja.

Takođe mogu biti jedan od simptoma kardiovaskularnih oboljenja tako da je svakako neophodno javiti se kardiologu.

Kada naglo nastanu mogu biti vrlo neprijatna i potrebno je javiti se u hitnu medicinsku službu.

Komorska fibrilacija je tip aritmije koji može izazvati smrt. Osoba sa komorskom fibrilacijom gubi svest i ubrzo prestaje spontano da diše.

Ukoliko se to desi potrebno je:

Pozvati hitnu pomoć

Započeti reanimaciju

Potrebno je na sredini grudne kosti pritiskati, sa obe šake, grudni koš, brzinom oko 100/min, čime se obezbeđuje pumpanje krvi u cirkulacija i ishrana tkiva i organa, dok se elektrošokom (defibrilacija) ne prekine tahikardija. Za to vreme nije neophodno davati veštačko disanje (ukoliko se to dešava van zdravstvene ustanove) jer u cirkulišućoj krvi ima dovoljno kiseonika za nekoliko minuta reanimacije.

Portabilni automatski defibrilator

Ukoliko je na raspolaganju portabilni automatski spoljašnji defibrilator (ima ga na javnim mestima, tržnim centrima, aerodromima) potrebno je isporučiti elektrošok do dolaska lekara. Za to nije potrebna posebna obuka, sam uređaj govori šta treba uraditi.

Video prezentacija